U nedelju 36. po duhovima kada naša Sveta Crkva molitveno proslavlja Svetog mučenika Trifuna, Njegovo Preosveštenstvo Gospodin Jovan, Episkop šumadijski služio je Svetu arhijerejsku Liturgiju u hramu Preobraženja Gospodnjeg u Smederevskoj Palanci.
Episkopu su sasluživali arhijerejski namesnik jasenički, protojerej-stavrofor Velibor Ranjđić, iguman manastira Pinosava Petar (Dragojlović), protojerej Dgagan Milutinović, protojerej Slobodan Senić, protonamesnik Dragan Ikić, jerej Miloš Nikodijević, protođakon Ivan Gašić i đakon Vladimir Stepanović.
Liturgijsko sabranje svojim pojanjem ulepšali su “Srpski Pravoslavni pojci” kao i hor Svetog Simeona Bogoprimca iz ovoga hrama pod vođstvom dirigenta Miloša Urošovića.
Posle pročitanog Jevanđelja Vladika se okupljenom narodu obratio nadahnutom besedom. Osvrnuo se na pročitano Jevanđelsko začalo (priča o cariniku Zaheju) te naglasio da onaj koji hoće da vidi Gospoda mora da se uzdigne iznad prirode kao i Zahej. Mora sebe da očisti pokajanjem i delima milosrđa od svakoga greha i nečistote. Potom je Vladika govorio o pokajanju, rekaši da je pokajanje neprestano preispitivanje i traganje za susretom sa Bogom u srcu. Ko se iskreno pokaje taj je kao Zahej, daje sve, a Hrista ni za šta. Ako neko želi da se Gospod useli u dom njegove duše mora da ide putem pokajanje, putem koji je išao Zahej. Na kraju je Vladika na pitanje: “ Ko je koga video pre, Zahej Gospoda ili Gospod Zaheja” odgovora da je Gospod video Zaheja mnogo pre, kao i što vidi svakoga od nas i strpljivo čeka naše pokajanje.
Posle Svete Liturgije usledila je trpeza ljubavi u parohijskom domu koju je pripremio starešina hrama protonamesnik Dragan Ikić sa bratsvom hrama.
