Za pravoslavne vernike u ponedeljak 15. marta počinje višenedeljni veliki Vaskršnji i časni post, koji se završava praznikom vaskrsenja Isusa Hrista koji ove godine proslavljamo 2. maja.
Tokom ovog posta vernici ne jedu meso, sir, jaja, ribu ni ulje. Samo se subotom i nedeljom razrešava po običaju ulje i vino, kao i za Obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja i na Mladence. Riba se jede samo na Blagovesti i na praznik Cveti. Osim uzdržavanje od jela, pića, važnije je uzdržavanje od loših misli, dela i reči.
Datum početka Časnog posta zavisi od datuma praznovanja najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, kojeg pravoslavni vernici slave uvek u nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevnice.
Prva nedelja posta zove se Čista, a poslednja je Nedelja pravoslavlja, dok se do Vaskrsa, uz posebna pravila, smenjuju – Prečista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strašna ili Stradalna nedelja.
Prema pravoslavnom učenju, Veliki post nas uči pokajanju, praštanju i pravoj molitvi, a cilj je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik Vaskrs, jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva.
Veliki ili Časni post, koji je ime dobio prema Časnom krstu na kojem je stradao Isus Hristos, ustanovljen je po uzoru na podvig Spasitelja koji je, posle krštenja na reci Jordan, otišao u pustinju i postio četrdeset dana i noći, nakon čega je izašao kao pobednik iz iskušenja koja mu je postavio Sotona.
Vernici dane posta provode u molitvi, praštanju i pokajanju kako bi se pripremili za Sveto pričešće.
Post predstavlja i uzdizanje duha nad telom, pobedu duhovne strane nad čulima i za hrišćanina on predstavlja pripremu za obeležavanje i proslavu Vaskrsa.
Prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve (SPC), uz jednodnevne postove postoje i četiri višednevna, a osim Časnog, to su i Božićni, Petrovski i Velikogospojinski post.
