Izbacivanjem direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića sa sastanka u subotu, potpredsednica Vlade i nova ministarka energetike Zorana Mihajlović jasno je stavila do znanja da nema nameru da stavi tačku na mali rat koji se godinama vodi između nje i viđenog socijaliste.
Mihajlović se, naime, sastala sa direktorima javnih preduzeća iz njenog resora, a poslovni sastanak pretvorio se u pravi okršaj kada je ministarka zvala obezbeđenje, a Bajatović “naglavačke” izbačen.
Posle jučerašnjeg događaja, međutim, ne može se reći da Bajatović nema nikakvih razloga za brigu, a ovo što trenutno gledamo samo je nastavak sukoba dvoje funkcionera koji traje već godinama.
Intenziviran je 2012. godine.
Tada je Mihajlović izjavila da će u okviru afere “Azotar”, koja je tad potresala javnost, morati da se istraži i poslovanje Srbijagasa, kao i da se utvrdi šta se dogodilo sa kompanijama njegove ćerke. Posmatrači su ovu izjavu tada videli kao najavu da bi funkcioner SPS-a Dušan Bajatović uskoro mogao biti pod lupom policije i tužilaštva.
“Činjenica da je Dušan Bajatović ponovo imenovan za direktora ne znači da će prekinuti započetu istragu i obrušiti se na naš zahtev za polaganje računa za poslovanje Srbijagasa u prethodnom periodu. Građani imaju pravo da znaju šta se dešava u državnim preduzećima”, rekla je Mihajlović i dodala:
“Biće neophodno istražiti šta se desilo sa “Agroživom” i “Informatikom” i drugim zavisnim društvima “Srbijagasa “. Povećali su troškove “Srbijagasa”, a samim tim i cenu kubnog metra gasa, što je proizvelo loše posledice po ekonomiju i građane. Ne postoji nijedna kompanija koja se bavi snabdevanjem gasom, a koja je u minusu, a “Srbijagas” ima gubitak od oko 800 miliona, pa radi na svom restrukturiranju kako bi postao profitabilan.
Usledio je Bajatovićev protivudar, kada je javno optužio ministarku da želi ovo javno preduzeće da gurne u stečaj.
“Čudno je da ministarstvo predlaže da se iz Srbijagasa izdvoji Azotara sada uspešna kompanija, dok se ne predviđa izdvajanje Petrohemije i Sartida. To se sve dešava sada kada je prodaja Azotare dogovorena sa ruskim partnerima”, izjavio je Bajatović.
Mihajlović: Nedopustiva odluka suda
Čak ni kada je ovo javno preduzeće bilo pod istragom Državnog revizora, a koji nije našao nikakve zloupotrebe ni krivična dela u Srbijagasu, Mihajlović nije odustajala od svojih stavova. Prijava DRI-a je podneta 4. decembra 2012. godine. Rok za pokretanje postupka je bio 31. decembar, ali prijava je na razmatranje stigla 23. marta 2013, kad je sud samo konstatovao njenu zastarelost.
“Takva sudska odluka je nedopustiva. Šta to znači – zastarelost? Dakle, neko se nije ponašao po zakonu i ne sme zastarelost biti način, očito nameran, da neko bude oslobođen takve optužbe ili krivice”, zaključila je Mihajlović, a kasnije dodala:
“Ono što sam mislila o Bajatovićevom upravljanju ranije, mislim i danas”, rekla je Mihajlović.
Šta se Bajatoviću stavlja na teret
U jednoj od optužnica koji su se stavljale na račun Bajatovića, a kako su pisali mediji, navodi se da je ovaj socijalista u julu 2011. godine sklopio ugovor kojim se Srbijagas obavezao da vrši transport gasa novosadske RST korporacije do krajnjih korisnika. Zatim je otkriveno da RTS korporacija kupuje gas od ciriške kompanije Gasprom Švajc 228 dolara jeftinije nego Srbijagas od Gasproma iz Moskve. Uz to, Srbijagas je garant RTS korporacije i plaća transport njenog gasa kroz Mađarsku. Srbijagas je praktično pristao da monopolski položaj u nabavci gasa prepusti RTS-u, firmi čije je sedište u zgradi Srbijagasa. Na tom poslu Srbijagas godišnje gubi oko 50 miliona evra čiste dobiti.
Navodilo se i da je Bajatović oštetio Srbijagas za dve milijarde dinara odlukama da učestvuje u vlasništvu nad preduzećima Azotara, Agroživ i paraćinske Srpske fabrike stakla, čime su preuzeti i njihovi gubici. Podnosioci krivičnih prijava tvrdili su tada da postoje i skriveni gubici od oko 20 milijardi dinara, koji su nastali takvim kombinacijama.
Radio bez saglasnosti Vlade
Bajatović je bio osumnjičen i za nezakonito poslovanje, pošto je bez saglasnosti osnivača, Vlade Republike Srbije, kupio gasovodne mreže Misa Pančevo, Atel Pančevo i Kruševac, kako bi došao u posed nepokretnosti vrednih 1,8 miliona evra. Na tom crnom spisku nalazi se i Bajatovićeva odgovornost za štetu koja je nastala jer nije realizovan kredit EBRD namenjen izgradnji gasnog skladišta i gasovoda Banatski dvor – Itebej – Pančevo. Srbijagas je uzeo kredit od 100 miliona evra, nije povukao novac, ali platio je EBRD-u oko dva miliona evra. Takođe, nije realizovao ni projekat gasifikacije kompanije “Fijat”, iako je država Srbija obezbedila garancije i kredit od 9,5 miliona evra. Propao je i gasovod Aleksandrovac – Tutin, zbog čega je bez tog energenta ostao sever Kosova i Metohije. Zbog kašnjenja sa izradom projektne dokumentacije, kasnilo se i sa gasifikacijom Užica, Arilja, Zlatibora, pa i magistralnog gasovoda Niš – Dimitrovgrad.
Slučajem Bajatović svojevremeno se bavio i Aleksandar Vučić, dok je bio na funkciji premijera.
“Najveća muka i najveći problem za Srbiju predstavljaju državna preduzeća, koja su doživljavana kao partijske prćije i od tih kompanija napravljeni su privredni bogalji, kojima država daje novac da bi preživeli. To mora da se menja. Zato kreću smene direktora. Neće više biti mesta za direktore koji su se srodili s foteljom i funkcijom, a uveć su nekako bežali od rezultata, a i rezultati od njih”, rekao je tada Vučić.
