Donald Tramp i njegov protivkandidat Džozef Bajden u ponedeljak su izvukli poslednje adute da ubede Amerikance da glasaju.
Amerika bira novog predsednika – Donalda Trampa ili Džozefa Bajdena – u atmosferi najvećih podela poslednjih decenija.
Prva birališta otvorena su u 10 sati u Vermontu.
Gotovo 100 miliona ljudi već je glasalo na ranim izborima prethodnih dana, što bi moglo da dovede do najveće izlaznosti u ovom veku.
Predsednički kandidati su poslednje sate izborne trke obeležili mitinzima u takozvanim ključnim državama.
Istraživanja daju veliku prednost Bajdenu, ali je neizvesnije u državama koje bi mogle da odluče izbore.
Da bi bio izabran za predsednika, kandidat mora da osvoji najmanje 270 glasova u izbornom (elektorskom) koledžu.
Broj elektora iz svake savezne države otprilike je u skladu sa brojem njenih stanovnika. Ukupno je 538 elektora.
Kalifornija ih ima najviše – 55 – dok države Vajoming, Aljaska, Severna Dakota i grad Vašington imaju minimum, tri.
Svaki elektor predstavlja jedan elektorski glas. Kandidat mora da dobije većinu glasova – 270 ili više – kako bi osvojio predsednički mandat.
Zahvaljujući ovom sistemu moguće je da kandidat osvoji najviše glasova na nacionalnom nivou – poput Hilari Klinton 2016. godine – ali da ipak izgubi izbore.
Džordž Buš je 2000. godine pobedio sa 271 elektorskim glasom, iako je demokratski kandidat Al Gor osvojio većinu glasova, za više od pola miliona.
Izbori se održavaju usred pandemije korona virusa.
U Americi je zabeleženo više slučajeva i više smrti nego u bilo kojojoj drugoj zemlji u svetu – više od 84.000 novih slučajeva zaraze samo u ponedeljak.
Dok glasači odbrojavaju sate, strahuje se da bi posle izbora moglo da dođe do nasilja.
U Vašingtonu i Njujorku je primećeno da zaposleni zatvaraju i stavljaju zaštitu na izloge u strahu od mogućeg nasilja.
