Poslednjih godina crna pegavost vinove loze- Phomopsis viticola je sve prisutnija u vinogradima na čitavom području Srbije. Ranije su simptomi bili sporadični i retko prisutni, dok se o posledicama razmišljalo tek nakon jasno vidljivih šteta. Takođe je i redovna upotreba bakarnih sredstava razlog što nije došlo do značajnijeg širenja ove bolesti.
Intenzitet širenja ovog patogena zavisi od više faktora a pre svega od klime, prihrane, nege kao i od programa i tehnologije zaštite. U pitanju je parazitna gljiva, koja kad se pojavi u vinogradu teško se može totalno ukloniti. U početnoj fazi zaraze se pojavljuju izdužene fleke koje budu tamno plave boje. Kako vreme prolazi te fleke se povećavaju i spajaju, a neke od njih znaju da puknu po dužini i tada liče na manje verzije rak rane. U jesen kora na tim lastarima bude sivo pepeljasta. Na bobicama grožđa ova bolest se retko pojavljuje, međutim, kad se pojavi bobice se ne grozdu smrežuraju i osuše. Usled razvoja bolesti može se primetiti zastoj u rastu, kao i manja veličina grozdova. Na listovima se crna pegavost vinove loze vidi u početku kao žuti krug sa crnom tačkom u sredini (u nekim situacijama krug može biti zelene boje). Kada je u pitanju jači napad, list totalno požuti i otpadne. Peteljke lista su u tim situacijama deformisane.
U proleće kada temperatura pređe 10°C mogu se primetiti crne tačkice na vinovoj lozi kako se pojavljuju i polako šire. Prezimljava u starijim delovima loze pod korom ili na delovima loze koji su zimu proveli na zemlji. Spore ove bolesti se raznose kišom i vetrom ili pomoću insekata. Ipak najčešće se prenosi tako što se u vinogradi zasade reznicama i kalemovima koji su već zaraženi. Idealna temperatura za širenje bolesti je 23°C, dok sa promenom vrednosti temperature opadaju povoljni uslovi za razvoj. Suzbijanje ove bolesti je dugotrajno, vinogradari treba na početku vegetacije svoju pažnju da usmere na suzbijanju ove bolesti primenom agrotehničkih mera, a potom i hemijskih.
Prilikom rezidbe treba ostavljati što zdravije lastare i time smanjiti potencijal bolesti. Po završetku rezidbe treba izneti orezane ostatke i spaliti ih. Druga važna agrotehnička mera je uravnotežena prihrana vinograda kako bi se sprečila prevelika bujnost zasada što može potencirati razvoj svih bolesti pa i crne pegavosti. Najvažniji momenat za pravovremenu hemijsku zaštitu protiv Phomopsisa je sprečavanje zaraze u ranim fazama razvoja loze. Sa preventivnim tretmanima treba započeti od fenofaze otvaranja pupoljaka (bakarnim preparatima) pa sve dok ne počnu tretiranja protiv plamenjače vinove loze. Budući da se zaštita protiv crne pegavosti zasniva na preventivu neophodno je redovno praćenje vremenske prognoze kako bi se pre najavljenih kiša mogla obaviti zaštita. U drugom tretmanu mogu se koristiti sledeći fungicide: Mankogal, Metod, Fiesta, Ditan, Polyram , Delan. U početku vegetacije osim crne pegavosti, koja može usporiti razvoj loze, moguće su štete i od lozinih grinja akarinoze i erinoze.
Eriofidna grinja vinove loze- Eriophyes vitis, prezimljava ispod ljuske lastara. U proleće njihova aktivnost započinje sa porastom temperature u prvoj polovini aprila meseca. Otvaranjem pupoljaka lozna grinja se premešta na naličje lista, siše biljne sokove usled čega dolazi do stvaranja gala. S donje strane lista nalazi se bela vunasta prevlaka u kojoj žive grinje.
Calepitrimerus vitis -akarinoza vinove loze. Ženka prezimljuje ispod ljuske pupoljka i kore lastara. Tokom proleća prilikom bubrenja grinje ulaze sve dublje u pupoljak i sišu biljne sokove. One prate razvoj izdanaka i hrane se sisajući na njegovim najmlađim delovima. Posledica sisanja i brojnih uboda je kržljav rast mladara, stvaranje skraćenih internodija i nepravilan cik- cak rast.
Štete na lozi usled prisutnosti grinja će biti veće pri hladnijim uslovima, u kojima loza stagnira u rastu, budući da ona voli toplotu. Preporučuje se redovna kontrola zasada radi detekcije navedenih štetnih organizama naročito u zasadima u kojima je prethodnih godina zabeležena pojava ovih štetočina. Ukoliko se ukaže potreba za hemijskom zaštitom a sve češće se ukazuje zbog visokih temperatura koje ubrzavaju razviće grinja koristiti akaricide : Abastae, Vertimek, Armada,Sanmajt i dr.
Savetodavac : Slavica Stojkić
