U POSLEDNJE dve i po godine, sudeći prema najnovijim podacima Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu, broj krađa je eksplodirao, posebno onih iza kojih stoje nepoznati počinioci. Dok je 2019. ovom tužilaštvu podneto 1.686 krivičnih prijava protiv NN lica, prošle godine ih je bilo čak 4.868!
Ipak, posle frapantne eksplozije, od početka ove godine stvari su počele polako da se vraćaju u kakvu-takvu normalu, pa je broj krađa, bar na teritoriji Beograda, za prva dva meseca pao za 41 odsto.
Što se tiče ostatka Srbije, brojke nisu tako dramatične, ali ono što već godinama ostaje nepoznanica jesu tzv. sitne krađe – one kod kojih je vrednost uzete robe manja od 5.000 dinara.
Budući da počinioce ovih dela tužilaštvo ne goni po službenoj dužnosti, osim kada je u pitanju džeparenje, već oštećeni mora sam da pokreće postupak, sve se obično završi na onoj staroj „Pojeo vuk magarca“. Sudski procesi su skupi i dugotrajni, pa se pokradeni najčešće ne obraćaju ni policiji, a kamoli sudu, jer za to nemaju ni novca, ni živaca.
Generalno, na meti lopova nalazi se – sve. U gradovima, iz prodavnica, uzimaju sve ono što kasnije mogu da preprodaju na pijaci. U „top tri“ artikla spadaju tunjevina, kafa i čokolada. Lopovi iznose i dezodoranse i kozmetiku, vakuumirana pakovanja hrane, piće, pa čak i kondome. Toliko su se usavršili da skidaju zujalice, prebacuju skupe stvari u ambalažu daleko jeftinijih, nose tzv. lake ometače alarma ili, prosto, pojedu robu u samoj radnji.
Na selima najčešće kradu drvo, naftu i benzin, table slanine ili sušenu šunku, delove automobila i poljoprivrednih mašina, bicikle, drva za ogrev, živinu, sitniju stoku. U mestima kraj auto-puteva kradu šahtove i delove zaštitne ograde. Kraj pruga kradu kontaktnu mrežu. Krade se čak i ulje iz trafostanica! Pre pet godina selo Boljkovci kod Takova bilo je apsolutni rekorder u lopovluku – od 200 stanovnika, četrdesetak je imalo dosije!
Kad je u pitanju sitna krađa, u ovom Tužilaštvu objašnjavaju da se krađa smatra sitnom ako vrednost stvari ne prelazi 5.000 dinara, a učinilac je pokušao da pribavi malu imovinsku korist.
– U svakom konkretnom slučaju ceni se subjektivni element koji je postojao kod učinioca, odnosno da li je išao za tim da pribavi malu imovinsku korist i iz kojih razloga. Npr. krađa novčanika koju učini zavlačenjem ruke u džep ili tašnu, takozvana džepna krađa, nikako ne ispunjava obeležja krivičnog dela sitna krađa zbog elementa umišljaja. Postupanje tužilaštva kod sitne krađe u odnosu na višestruke povratnike isto je kao i u odnosu na one koji nisu ranije osuđivani. Ali, ukoliko prilikom izvršenja novog imovinskog dela tužilaštvo utvrdi da je učinilac prethodno osuđivan za krivično delo za koje je gonjen po privatnoj tužbi, to će ceniti kao otežavajuću okolnost – napominju.
Novosti
