U Republici Srbiji ljudska prava regulisana su Ustavom Republike Srbije kao najvišim pravnim aktom i drugim sistemskim zakonima
Međunarodni dan ljudskih prava obeležava se svuda u svetu 10. decembra i to od 1950. godine na dan kada je dve godine ranije potpisana Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, kojom je prvi put u istoriji čovečanstva priznato pravo svih ljudi na „život, slobodu i sigurnost bez ikakvih razlika“.
Ovim dokumentom je istaknuto da su ljudska prava univerzalna i da ne zavise od nacionalne, ideološke, socijalne i kulturne pripadnosti.
Inače, Univerzalna deklaracija je dokument koji je zasnovan na tradiciji civilnog društva i polazi od toga da su svi ljudi rođeni „slobodni, sa jednakim dostojanstvom i pravima,a rođenjem i prvim trenucima života čovek poseduje ljudska prava koja su zagarantovana, neotuđiva i regulisana nizom međunarodnih dokumenata“.
Sporazum o ljudskim pravima okvirno čine ukupno tridesetak članova, a za najznačajnije se smatraju pravo na život, slobodu i sigurnost ličnosti, pravo na obrazovanje, lekarsku negu, zaposlenje, socijalnu sigurnost, slobodu od torture, sloboda mišljenja, veroispovesti i druga.
U Republici Srbiji ljudska prava regulisana su Ustavom Republike Srbije kao najvišim pravnim aktom i drugim sistemskim zakonima.
Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Srbije istakla da je prioritet resornog Ministarstva da, kako je kazala, živimo ljudska prava.
Naglasila je da su danas ljudska prava najugroženija onima koji su najsiromašniji, koji su žrtve porodičnog nasilja ili društvenog prezira, ili su odavno na marginama društva kao što je romska manjina, kao i oni koji gledaju nepravdu, a ne mogu ništa da učine.
