Mnogi ljudi su pred dilemom: da li da se vakcinišem ili je rizik od nove vakcine preveliki? Nije li možda bolje računati sa mogućnošću zaraze, nego izložiti se rizicima nove vakcine?
U Velikoj Britaniji bi vakcinisanje protiv korone trebalo da počne u utorak, a uskoro i u drugim zemljama. Mnogi međutim imaju neprijatan osećaj, zbog veoma brzog razvoja vakcina. Da li su te vakcine zaista sigurne? Nije li možda bolje računati sa mogućnošću zaraze, nego izložiti se rizicima nove vakcine?
Ta pitanja su opravdana. Posebno zato kada se kod novih vakcina radi o vakcinama na bazi takozvane informacione RNK (iRNK), bilo da je reč o vakcini američke kompanije Moderna ili kompanije Bajontek iz Majnca koja sarađuje sa američkim farmaceutskim gigantom Fajzerom. U svetu do sada nije odobrena ni jedna jedina takva vakcina.
Glavna razlika u odnosu na druge, etablirane vakcine je što one ne sadrže oslabljene ili ubijene viruse, već samo uputstvo za izgradnju jednog dela patogena Kovid-19. To uputstvo u formi takozvanog iRNK-molekula dolazi u telo, gde onda ljudske ćelije same proizvode protein virusa – takozvani spajk protein. U slučaju Sars-Cov-2 to je spajk-protein sa gornje površine virusa. On stimulište ljudski imuni sistem da proizvodi antitela.
Prvi podaci kliničkih ispitivanja pokazuju da su vakcine veoma efikasne i da ih organizam generalno dobro podnosi. Slične reakcije postoje i kod drugih tipova vakcina i one su znak da ona radi ono što treba: podstiče rad imunološkog sistema.
Između najveće koristi i najmanje štete
Ono što za sada nedostaje, jesu informacije o retkim, moguće i veoma teškim nuspojavama, s obzirom da su one vidljive tek nakon vakcinisanja velikog broja ljudi i nakon dužeg perioda posmatranja.
„Stoga postoji ostatak rizika“, kaže Kristijan Bogdan, direktor Instituta za kliničku mikrobiologiju, imunologiju i higijenu sa univerzitetske klinike Erlangen. „Koliko je on velik moraće da se ispita narednih meseci i godina.“ Kako bi se utvrdile retke nuspojave, uobičajeno je da se kliničke studije nastave i nakon što je vakcina odobrena.
Odluka o tome da li se treba vakcinisati ili ne, zapravo se bazira na odmeravanju koristi i štete, smatra stručnjak koji je i član Komisije za vakcinaciju (STIKO) na Institutu Robert Koh (RKI).
Pritom navodi sledeći primer: ako verovatnoća da će jedna starija osoba umreti od posledica korona infekcije iznosi 1:5, „a istovremeno je rizik od teških nuspojava nakon vakcinisanja 1:50 000 ili manji, onda bi taj rizik trebalo prihvatiti.“
Decu ne bi trebalo vakcinisati
Sa druge strane, decu Bogdan ne bi vakcinisao, zato što kod njih gotovo da ne postoji rizik da umru od Kovida-19 i zato što je pred njima još dug život. „To su potpuno legitimna etička razmišljanja“, naglašava Bogdan. Ona se takođe ogledaju u preporukama za vaknisanje komisije STIKO, prema kojima bi najpre treba vakcinisati rizične grupe. „Time postižemo ono što želimo: najveću moguću korist za društvo u celini.“
