Na dan kada je, po predanju, božji glas objavio da je Isus njegov sin – Bogojavljenje, biće uslišene sve želje. Na Bogojavljensku veče, kaže predanje, otvaraju se nebesa. Treba jasno zamisliti želju, pa u ponoć pogledati u nebo i poželeti da se ona ostvari.
Ukoliko ste to noćas učinili, na pravi ste način dočekali jedan od najvećih praznika Srpske pravoslavne crkve. Prethodi mu Krstovdan, prvi dan posta posle božićnih praznika, a odmah za njim, 20. januara, slavi se i Sveti Jovan Krstitelj, koji je Isusa krstio u reci Jordanu.
Najpoznatija posebnost Bogojavljenja jeste plivanje za Časni krst, koje se organizuje širom Srbije. Iako je napolju obično veoma hladno, grupa hrabrih i smelih, uglavnom muškaraca, pliva za krst. Ovaj obred je drevniji od hrišćanstva. U pitanju je drevni običaj Starih Slovena, koji su odnosili svoje idole iz domova i hramova na reku i kupali ih, što se očuvalo nakon pokrštavanja u obliku plivanja za krst i pranja ikona za Jovanjdan.
Bogojavljenje se obeležava 19. januara i to je fiksni praznik, odnosno ne menja se iz godine u godinu. Toga dana se završavaju takozvani nekršteni dani, kada se ne vrši obred krštenja, jer ni Isus Hristos nije bio kršten.
Toga dana se, prema Bibliji, posle krštenja Isusa Hrista u reci Jordan, koje je obavio Jovan Krstitelj, Sveti duh u vidu goluba spustio na rame Isusovo i začuo se glas Boga Oca sa neba. Tako se Bog javio u tri ličnosti: Oca, Sina i Svetog Duha.
Na Krstovdan, uoči Bogojavljenja, kao i na sam praznik, posle liturgije vrši se veliko osvećenje vode u hramu ili u porti hrama. Ta voda se uzima i nosi kući. Čuva se kao čudotvorna sveta dragocenost.
Pije se tokom cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti i očišćenja duše i tela.
Bogojavljensku vodicu nekada su pile trudnice da bi se „otvorile kao nebo na Bogojavljenje,“ pa da se lako porode. Ta se voda sipa i u bunar kako bi se pročistio, a u stara vremena osvećena vodica davala se bolesnicima koji nisu mogli da odu u crkvu na pričest.
Običaj je bio da neudate devojke stave ogledalce pod jastuk, noć pred Bogojavljenje jer se verovalo da će sanjati muškarca za koga će se udati. Nekada su mlade devojke na bogojavljensku jutro odlazile na izvor, bacale pokoje zrno pšenice i kukuruza u njega, izgovarajući: „Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše njive“. Zatim bi zahvatile vodu i odnosile je do kućnog praga, gde su ih čekali ostali ukućani.
U nekim delovima Srbije je postojao običaj da se ovako zahvaćena bogojavljenska voda daje ostalim ukućanima da piju preko sekire kako bi se izbegle svađe među njima tokom naredne godine.
Većina običaja i obreda je bila podstaknuta željom za zdravljem, pa je bilo uobičajeno, a to može samo onaj ko je zdrav, da se izjutra, pre izlaska sunca, obavi ritualno kupanje u reci.
U pojedinim krajevima Srbije običaj je da se na dan Hristovog krštenja operu stvari i očisti kuća jer su prošli nekršteni, to jest nečisti dani, koji traju od Božića.
Proverite kakva će biti godina
Običaj je da se na Bogojavljenje izađe na neku vetrometini, iznese malo pepela i pušta pomalo iz ruku. Tako se određuje koji je vetar „pobedio“ na Krstovdan.
Ako duva ustoka (istočni vetar), godina će biti sušna; ako duva jugo, biće kišna, ako duva zapadnjak, biće rodna, ali i olujna, a ako je prevladao severac, biće hladna i gradobitna.
