Rezidba na zrelo, zimska rezidba, u rodnim vinogradima obavlja se u periodu mirovanja loze. U našim uslovima, rezidba se može vršiti u jesen, tokom zime i u rano proleće.
Najsigurnije je sa rezidbom početi nakon 14. februara, posle Svetog Trifuna. Zimska rezidba, odnosno rezidba na zrelo treba da bude završena pre kretanja vegetacije u proleće. Kad govorimo o zimskoj i ranoj prolećnoj rezidbi, zapravo mislimo na istu rezidbu, jedino što vreme rezidbe bira svaki vinogradar posebno u odnosu na uslove u svom vinogradu. Uvek mora da odluči sam vlasnik vinograda sagledavajući sve faktore (koji se uvek razlikuju od vinograda do vinograda) kada će početi sa ovim velikim poslom.
Uvek je najbezbednije sa rezidbom početi nakon 14. februara, posle Svetog Trifuna, zaštitnika vinograda, i to prvo rezanjem slavskog kolača u vinogradu i zalivanjem čokota crvenim vinom. Vremenski uslovi nakon tog perioda treba da obezbede veći uspeh od rezidbe. Teško je mnogim vinogradarima da sačekaju ovaj period, zbog malog broja iskusnih majstora koje mogu da angažuju na velikim površinama pod vinogradima. U višečlanim porodicama i vinogradima podignutim na manjim površinama ovaj način organizovanja je znatno lakši.
Orezan vinograd uvek daje lepše, krupnije i kvalitetnije plodove, sa većim sadržajem šećera i suve materije. Kod mladih vinograda rezidbom se formiraju mlada stabla, a kod već formiranih stabala rezidbom se godinama održavaju kvalitetni čokoti. Na taj način se reguliše sve što je neophodno za dobar rod – broj željenih rodnih okaca, lastara i planira se broj grozdova na čokotu, a tako se direktno kontroliše rodnost i utiče se na budući kvalitet kako grožđa.
Za rezidbu vinove loze, najznačajniji su jednogodišnji zreli lastari, jer se na njima nalaze zimska okca kao osnovni nosioci rodnosti. Zimska okca se formiraju jedne godine, a preko njih se prinos ostvaruje naredne godine.
Ostvarenje prinosa zavisi od klimatskih uslova i agrotehnike u godini proizvodnje grožđa. Najpre se orezuju najotpornije sorte prema mrazevima, kao i zasadi na uzvišenjima na kojima su mrazevi slabijeg intenziteta. Nakon stupanja čokota u punu rodnost, svake godine se obavlja osnovna zrela rezidba radi ostavljanja određenog broja okaca iz kojih će se razviti novi rodni lastari. U zavisnosti od bioloških osobenosti gajenih sorti, uzgojnog oblika i potrebnog stepena opterećenja čokota rodnim okcima, primenjuje se: kratka, duga i mešovita rezidba.
Kratka rezidba (kondir na kondir): Primenjuje se kod sorti kod kojih su prva okca pri osnovi lastara veoma rodna.(Prokupac, Plovdina) Ostavljanjem većeg broja dugih kondira ili lukova dovelo bi do prevelikog prinosa grožđa, ali slabijeg kvaliteta. Zato se ostavljaju samo kratki kondiri sa 2-3 okca. Za novi kondir se ostavlja deo lastara koji se razvio iz prošlogodišnjeg kondira. Ostali lastari i deo ranijeg kondira se odsecaju.
Tipičin oblik kratke rezidbe kondir na kondir. Kod sorata koje se odlikuju visokom rodnošću okaca primenjuje se druga varijanta kratke rezidbe.(Smederevka, Kardinal, Vranac…) . Pri rezidbi ostavljaju se kratki i dugi kondiri kako bi se iskoristila rodnija okca, treće i četvrto, za donošenje većeg prinosa grožđa.Pri narednoj rezidbi dugi kondiri se uklanjaju do osnove. Na kratkim kondirima se viši lastari orezuju na duge, a niži lastari na kratke kondire sa 2 okca.
Duga rezidba: Pri ovoj rezidbi na čokotima se ostavljaju samo lukovi. Primenjuju se u toplijim područjima, uzgojni oblik visokog stabla. U svakoj narednoj godini za novi luk se ostavlja prvi
dobro razvijeni lastar pri osnovi prošlogodišnjeg luka. Da bi se ti lastari dobro razvili, odmah posle rezidbe lukovi se savijaju naniže i vezuju za žicu. Na taj način iz okaca se razvijaju dobri
lastari. Pri dugoj rezidbi dolazi do deformacija oblika stabla.Mešovita rezidba: Primenjuje se kod sorti kod kojih su okca pri osnovi lastara slabije rodnosti.
Na istom čokotu ostavljaju se kondiri i lukovi kako bi se iskoristila najrodnija okca na sredini lastara za donošenje roda. Ostavljaju se kondiri sa 2-3 okca – kondiri za zamenu. U narednoj godini lukovi iz prethodne godine se uklanjaju do osnove. Na prošlogodišnjim kondirima, ukoliko su se razvila dva dobra lastara, primenjuje se mešovita rezidba. Vršni lastar se orezuje na luk, a niži na kondir za zamenu.
Pravilna primena kratke, mešovite i duge rezidbe moguća je samo kada se rezidba obavlja ručno, korišćenjem mehaničkih, pneumatskih ili električnih makaza. Presecanje lastara se vrši na udaljenosti od oko 1 cm iznad vršnog okca koje se ostavlja na kondirima ili lukovima. Presek treba da ima blagu kosinu, suprotno od okca, kako bi se sokovi koji se izdvajaju iz lastara pri suzenju, slivali suprotno od okca niz kondire odnosno lukove. Stariji, debeli delovi stabla se odsecaju sa testericama, pri čemu se vodi računa da se što manje povređuje skelet čokota, odnosno da se prave što manje rane. Nakon rezidbe, popravku potpore, zatezanje žice, vezivanje loze i plitku obradu uraditi pre kretanja vegetacije, pre aktiviranje okaca.
PSSS Smederevo
Biljana Nikolić, dipl.inž.polj.
FacebookTwitterLinkedInViberPinterestShare
