Pravoslavni hrišćani danas obeležavaju zimske zadušnice, praznik koji posvećuju svojim preminulim precima i prema tradiciji obilaze grobove, pale sveće i služe pomene.
Vernici na taj dan upućuju molitve Bogu za milost prema upokojenima i oprost grehova koje su počinili za života.
Zadušnice uvek padaju u subotu kada se tim povodom organizuju i bogosluženja posvećena upokojenima, jer je Hristos, dan uoči Vaskrsenja, koje se uvek slavi u nedelju, proveo u grobu.
Na dan zadušnica ide se u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ide se do grobova pokojnika. Na grobovima se prislužuju sveće, a sveštenik obavi kratki obred i okadi grobove.Na groblje i u crkvu se nosi kuvano žito – koljivo, koje podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti Sunca.
Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zalečuju rane greha.
Sveća je simbol svetlosti Hristove koja treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih.
Zadušnice su dan posvećen upokojenim, pa prema tome, treba otići na službu u crkvu, obići grobove, preliti ih vinom, urediti i okititi cvećem i upaliti sveće.
Oni koji nisu u mogućnosti da odu na groblja zbog udaljenosti, treba da idu do najbližeg hrama, i da tu obave pomen za svoje upokojene.
Pošto je to dan kada se posebno obraća pažnja na deljenje milostinje, obavezno se svakom prosjaku koga sretnemo, udeli milostinja i da deo hrane koju smo poneli sa sobom.
