Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum, a od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371-1389) i kraj Srpskog carstva.
Vidovdan je nepokretni verski praznik koji praznuje Srpska pravoslavna crkva 28. juna i jedan od najvećih srpskih praznika.
Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum, a od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371-1389) i kraj Srpskog carstva. Sudar dveju vojski na Kosovu polju trebao je da se desi na dan kada će se jasno videti ko je vera, a ko nevera. Po tom mitu, od tada se taj dan naziva Vidovdanom. Među Srbima i svim Slovenima verovalo se da je Vid svevideće božanstvo, pa se Vidovdan smatra i praznikom za oči, odnosno praznikom koji “otvara oči”. Na Vidovdan se, prema knjigama i verovanjima ne radi u polju ni u vinogradu da se grožđe ne bi sasušilo, a na današnji dan treba probati i zrelo voće. Jedan od običaja nalaže da danas ustanete pre zore, pogledate ka suncu i kažete „Oj Vido, oj Vidovdane, daj mi vid dok sam živ!“. Smatralo se da je veoma važno ono što ćete danas videti jer ćete u tim stvarima kasnije imati uspeha. Danas, kaže narodno predanje, treba započeti nešto od ručnih radova, poput pletenja i vezenja. Pre nego što prionu na posao, žene treba da pokvase oči vodom u kojoj je prethodnu noć provela biljka vidovčica i da kažu: „Vidi, Vido kako pletem“, „Vidi, Vido kako vezem“, „Vidovčice, po bogu sestrice, što očima ja videla, to rukama i stvorila“. Ako je vedro sa naznakama da će i ostati vedro, treba izneti napolje svu odeću i provetriti je kako bi se napunila dobrom energijom. S druge stane, ukoliko je oblačno, treba prekrstiti oblake da bi kiša koja padne bila dobra za useve.
