Srpska pravoslavna crkva i vernici 7. decembra (24. novembra po julijanskom kalendaru) proslavljaju Svetu Velikomučenicu Ekaterina Aleksandrijska (grč. ἡ Ἁγία Αἰκατερίνη ἡ Μεγαλομάρτυςje; Aleksandrija, 287- Aleksandrija, 305).
Ova ranohrišćanska mučenica i svetiteljka bila je ćerka cara Konste. Živela je u Aleksandriji. U jednoj viziji Sveta Ekaterina primi prsten od samog Gospoda, kao Njegova nevesta. Taj prsten joj je i danas na ruci. Izučila je filosofiju, medicinu, retoriku i logiku. Bila je i neobično telesno lepa. Kad izobliči njegovo idolopoklonstvo, car Maksencije pozva 50 mudraca da se sa njom prepiru o veri, ali ona ih nadmudri. Car ih sve baci u oganj, gde oni ispovediše Hrista. U tamnici Sveta Ekaterina privede Hristu vojvodu Porfirija i 200 vojnika, pa i samu caricu. Svi su posečeni. Na kraju i ona, posle velikog mučenja. Posečena je 310. godine, kada joj je bilo 18 godina. Iz tela joj je umesto krvi poteklo mleko. Čudotvorne mošti su joj na Sinaju.
Prema pravoslavnoj tradiciji postoji verovanje da se ovoj svetiteljki moli onaj ko želi da upozna ljubav svog života. Potrebno je moliti se svake večeri tokom 40 dana i želja će biti uslišena.
„Vrlinama kao svetlošću sunčanom si prosvetila neverne mudrace, i kao presvetli Mesec noćnim putnicima, odagnala si tamu neverja, i caricu si uverila, i zajedno sa njom i mučitelja si izobličila, bogozvana nevesto, blažena Ekaterina. Sa željom si došla u nebeski Dvorac ka prekrasnom Ženiku Hristu, i od Njega si carskim vencem uvenčana: Njemu sa Anđelima predstojeći, moli se za nas, koji slavimo preslavnu uspomenu tvoju.“
