Bele poklade (Velike poklade, Uskršnje poklade, Proštene poklade) uvek padaju u nedelju, poslednjeg dana Bele nedelje, i njima se završava period konzumiranja mrsne hrane. Praznik je pokretan, pa njihovo obeležavanje zavisi od datuma početka Velikog / Uskršnjeg posta. Povezane su sa Belom nedeljom, a obredno-običajne radnje vrhunac su doživaljavale upravo ovog dana. Maskirani ophodi, ljuljanje, paljenje vatri, gozbe, prepoznatljivi su sadržaji praznovanja Belih poklada.
Na Bele poklade bilo je uobičajeno posećivanje prijatelja, međusobno praštanje zbog „uvreda“ i mirenje zavađenih članova porodice, komšija prijatelja. Za ovaj praznik vezuje se i obredno igranje i zaštita od zlih sila. Karakteristično je ležerno ponašanje, zabava, pesma, budući da narednog dana (na Čisti ponedeljak) nastupa period mira i tihovanja.
Maskirani ophodi i ljuljanje, koji se praktikuju tokom čitave Bele nedelje, na Bele poklade dostižu izvesnu kulminaciju. Praznovanje dopunjava paljenje vatri, koje su u prošlosti bile neizostavni element ritualnog kompleksa. Paljene su samo u nedelju, ili tokom čitave prethodne sedmice, zajednički u nekom delu sela, ili na ulici ispred dvorišta. Spaljivana su drva, ali i kućna starež (opanci, stare gume, nepotrebne stvari i sl.). Preskakanje vatre bilo je u nekim krajevima vezano za verovanje da će kudelja porasti onoliko koliko se iznad vatre poskoči. Ovo su činili naročito mladi. Negde se vatra preskakala radi zdravlja, rodnosti polja, dobrih useva.
Za sve pravoslavne vernike širom Srbije i sveta u ponedeljak, 7. marta počinje višenedeljni, Veliki, Vaskršnji ili Časni post, a završava se praznikom vaskrsenja Isusa Hrista, odnosno Uskrsom, 24. aprila. Sveta četrdesetnica ili Časni post je mnogo stroži od Božićnog posta.
