Najlepši srpski pozdrav je: HRISTOS VOSKRESE! U njemu je sadržana sva čežnja za slobodom u predugoj tmini robovanja pod Turcima, sva uteha u Albanskoj i Bosanskoj golgoti srpske vojske, svo ohrabrenje u životu pod sankcijama i bombama od Krvavog vaskrsa 1944, do onog neizvesnog 1999, u njemu je i sva nada za spasenjem i obnovom i u našim danima.
Ovaj se pozdrav orio i Krfom i Zelengorom, uoči velikih bitaka u kojima smo, dubokom verom, i poraze pretvarali u pobede. I zato ga čuvajmo, i nipošto ne pretvarajmo u stikere i sličice za Vaskrs. Jedno HRISTOS VOSKRESE smislenije je nego bilo koje lančane poruke.
Naša palanačka crkva Svetog Preobraženja bila je mala da primi svu braću i sestre koji su dolazili da se pomole Bogu, pokaju, ohrabre i pričeste. I svi smo jedni druge radosni grlili, uz pozdrav koji spaja pretke i potomke: HRISTOS VOSKRESE! Do juče tmurno nebo nas je pozdravilo, otvorilo se i zaplavilo.
I sad i sve vas, mili moji prijatelji, pozdravljam tim pozdravom: HRISTOS VOSKRESE! I zaista nam radost donese. A u nama, vernima i radosnima, da vaskrsnu i ljubav, zdravlje, čast, junaštvo, slobodarstvo, poštenje i sve vrline naših predaka, ratnika, paora i večitih pobednika. Mi ne živimo u njihovom svetu, ali čuvamo naše večite vrednosti, oko kojih nema pogađanja i preispitivanja.
HRISTOS VOSKRESE!
Tekst i foto
Nemanja Dević
