Pravoslavni vernici obeležavaju danas Svetli petak, prvi koji pada posle Uskrsa.
Prvi petak posle Uskrsa veoma je poseban dan u srpskom narodnom verovanju i slavi se u mnogim našim krajevima samo pod različitim nazivima.
Svetli je zato što je u Svetloj nedelji. U nekim krajevima poznat je i kao Istočni, ali i Sebični i Blaženi.
Svetli petak se još zove i „Izvor izlečenja“, jer na ovaj dan vernici odlaze na obližnji izvor i umivaju se radi izlečenja od mnogih bolesti.
Ovaj petak je dan u Svetloj nedelji posvećen proslavljanju Presvete Bogorodice, koja se na danas u bogosluženju naziva Živonosni istočnik. Zato je reč o danu posebno posvećenom ženama i majkama koje danas ne bi trebalo ništa da rade.
U nekim krajevima Srbije žene na Svetli petak treba da porane i u ranu zoru odu na najbliži izvor ili vodicu, gde se umivaju, piju vodu, beru cveće, vesele i vraćaju se kući tek uveče. Veruje se da će im tako cela godina proći u sreći i veselju.
Današnji praznik, kao slavu, proslavljale su ponegde mehandžije, a reč je i o seoskom prazniku u nekim krajevima gde se zbog toga kolje jagnje.
Na ovaj dan se u selima oko Niša i Pirota ponovo farbaju jaja kao i za Uskrs, samo što su ova namenjena mrtvima. Ona će biti odneta na groblja u ponedeljak.
Uspostavljanje ovog praznika desilo se u hramu pored jednog izvora nedaleko od Carigrada, koji se zvao „Živonosni istočnik“. Taj hram je podigao car Lav Veliki . Po predanju, jednom prilikom, još dok nije postao car Vizantije, u šumi je naišao na slepog čoveka, odveo ga do izvora gde ga je napojio i umio, nakon čega je slepac progledao. Kada je postao car, na mestu gde se to čudo desilo, podigao je hram, u znak zahvalnosti Presvetoj Bogorodici. Narod je počeo da pristiže sa svih strana, tražeći i nalazeći leka za mnoge bolesti. Među njima je bio i potonji car Justinijan koji, izlečivši se i sam na tom izvoru, obnavlja i proširuje hram, koji se posle zemljotresa srušio. Car Vasilije I Makedonac i njegov sin Lav Mudri ponovo obnavljaju ovaj hram i izvor, koji je darivao mnoštvo isceljenja, uključujući i grčku aristokratiju, čemu sinaksar posvećuje posebnu pažnju. U njemu se opisuju mnoga isceljenja, pa čak i vaskrsenje jednog mrtvaca.
Tu su se isceljivali od vodene bolesti, sušice, besnila, raka, groznice i temperature, neplodnosti, skorbuta, tumora, duševnih bolesti, bolesti očiju i još mnogih drugih.
