Cilj obeležavanja je da se pažnja javnosti usmeri na potrebu koja život znači i da se zahvali dobrovoljnim davaocima krvi koji nesebično učestvuju u akcijama davanja dragocene tečnosti.
Nacionalni dan dobrovoljnih davalaca krvi se tradicionalno obeležava svakog 11. maja, dok se u svetu on obeležava svakog 14. juna, još od 2005. godine, kada je Svetska zdravstvena skupština uvrstila ovaj datum u svoj Kalendar zdravlja. Cilj ovog dana je da se oda priznanje svim dobrovoljnim davaocima krvi koji ovim nesebičnim činom mnogima spasavaju život. Samo za jednu operaciju na otvorenom srcu potrebno je čak osam davalaca krvi, a na svakih 100 sekundi potreban je jedan davalac. Krv i krvni derivati predstavljaju lek za pacijente i neophodni su da bi neko bio izlečen i da bi nečiji život bio spašen. Dobrovoljno davanje krvi je najpoznatiji i najčešći vid javnog označavanja humanosti jer time što se da krv, pomaže se nekome kome je jako potrebna. Suština svih davanja krvi je da se skupi dovoljna količina sigurne krvi i da postignemo da pacijenta čeka krv, a ne da oni čekaju krv. Sve zdrave osobe muškog i ženskog pola stare od 18 do 65 godina mogu dati krv, ukoliko zadovoljavaju medicinske kriterijume posle laboratorijskog i lekarskog pregleda. Prosečna odrasla osoba ima 70 ml krvi na kilogram telesne težine. Osoba od 70 kg ima oko 5 do 5,5 litara krvi. Može da se da trinaesti deo od ukupne količine tj. do 450 ml krvi. Vreme da se nadoknadi „tečni“ deo krvi iz rezervi je tridesetak minuta, a ćelijski elementi za 30 do 60 dana. Dnevno se stvori 50ml nove krvi i isto toliko razgradi. Stvaranje krvi u kostnoj srži može da se poveća 6 puta (6×50 ml=300 ml dnevno), što znači da data količina krvi teorijski, može da se obnoviza jedan i po dan. Najsporije se nadoknađuje gvožđe koje ulazi u sastav svakog crvenog krvnog zrnca. Zato je razmak između dva davanja 3 do 4 meseca. Jedini medicinski propis nakon davanja krvi je da se popije dovoljno tečnosti. Ishrana i fizičke aktivnosti su uobičajene. Posle davanja krvi ne treba pušiti 2 sata, a sati ne treba raditi pored nežaštićenih opasnih aparata i mašina. Krv se daje iz vene u pregibu lakta gde je ubod najmanje bolan. Komplikacije u vezi sa davanjem krvi ne postoje. Nivo rada transfuzioloških ustanova je takav da visoko stručan i obučen kadar obezbeđuje maksimalnu sigurnost davaocu.Celokupan materijal za uzimanje krvi je sterilan, apirogen i za jednokratnu upotrebu. Višestruko davanje krvi nije opasno i ne dovodi do povećanja ili gubitka težine, ne povećava niti smanjuje apetit, ne smanjuje niti povećava radnu sposobnost. Postoji nekoliko stotina naslednih svojstava- krvno grupnih antigena, svrstanih u dvadesetak krvno grupnih sistema kao što su: ABO, Rh i drugi.Krvne grupe su biološka nasledna svojstva i nalaze se na membrani krvnih i većine drugih ćelija u organizmu. Za transfuziju, kao vid transplantacije tkiva, najvažnije su ABO i Rh jer bez podataka o njima se ne sme upotrebiti ni jedna jedinica krvi. Zastupljenost krvnih grupa u našoj populaciji je: A- 41%, O- 39%, B-15%, AB- 5%, Rh + 85%, Rh – 15%.
