Utapanje je jedan od vodećih uzroka smrti širom sveta za decu i mlade uzrasta od 1 do 24 godine. Procenjuje se da se svake godine utopi oko 236.000 ljudi. Više od 90% smrtnih slučajeva od utapanja dešava se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, pri čemu su deca mlađa od pet godina u najvećem riziku.Ove smrti su često povezane sa svakodnevnim, rutinskim aktivnostima, kao što su kupanje, skupljanje vode za kućnu upotrebu, putovanje preko vode na čamcima ili trajektima i pecanje. Uticaji sezonskih ili ekstremnih vremenskih prilika – uključujući monsune – takođe su čest uzrok utapanja.
Većina ovih smrtnih slučajeva se može sprečiti, kroz jeftina rešenja zasnovana na dokazima, kao što su: postavljanje barijera koje kontrolišu pristup vodi, obezbeđivanje bezbednih mesta daleko od vode za decu predškolskog uzrasta, podučavanje veštinama plivanja, bezbednog ponašanja u vodi, obučavanje za bezbedno spasavanje i reanimaciju, donošenje i sprovođenje propisa o bezbednoj plovidbi, transportu i poboljšanju upravljanja rizikom od poplava.
Pored navedenih mera u zajednici, SVAKO OD NAS POJEDINAČNO, pridržavanjem nekih veoma jednostavnih saveta može mnogo doprineti svojoj bezbednosti i bezbednosti svoje porodice i okoline, i svesti rizik od utapanja na minimum.
PRE ULASKA U VODU…
Nemojte konzumirati alkohol niti bilo kakve druge psihoaktivne supstance.
Alkohol dovodi do smanjenog rasuđivanje, poremećaja koordinacije pokreta, poremećaja svesti, što povećava rizik od utapanja.
Nemojte ulaziti u vodu odmah nakon obroka! Preporuka je da između obroka i plivanja treba da protekne najmanje dva sata.
Ukoliko ne znate da plivate ili niste dobar plivač, u vodu nemojte ulaziti sami i bez adekvatne bezbednosne opreme koja će vam pomoći da se održavate na površini!
OPREZNO U VODI!
U vodu ulazite postepeno.
Pre ulaska u vodu, obavezno proverite njenu dubinu.
Ne skačite u vodu nepoznate dubine! Ukoliko želite da skačete, prvo skočite na noge, nikako na glavu.
Ne precenjujte svoje mogućnosti! Izbegavajte da plivate sami, uvek plivajte u društvu starijih i iskusnijih plivača.
Uvek plivajte u obeleženim zonama nadgledanim od strane spasilaca.
Ne udaljavajte se previše od obale, već plivajte paralelno sa njom.
Ukoliko u toku plivanja osetite umor obavezno napravite pauzu- izađite iz vode ili se odmorite u plićaku.
Znajte kada i kako da pozovete u pomoć! Ukoliko se nađete u nevolji – trudite se da ostanete smireni, okrenite se na leđa i plutajte, podignite ruku i signalizirajte spasiocima da sa vama nešto nije u redu.
OTVORENE VODE ZAHTEVAJU VEĆI OPREZ!
Ne zaboravite da plivanje u otvorenoj vodi nije isto što i kupanje u bazenu- informišite se o strujama, temperaturi vode, biljnom i životinjskom svetu kako ne biste dospeli u neku nepredviđenu i neprijatnu situaciju.
OPREZ KOD KUPANJA NA REKAMA I JEZERIMA!
Oprez u rekama i jezerima mora biti povećan zbog mutne vode, često neravnog dna i iznenadnih prelaza u dubinu. Upravo zato neophodno je i poznavanje mera bezbednog ponašanja u vodi. Imajte u vidu da postoje vodene struje za čije savladavanje je potrebna veća snaga. Ukoliko vas uhvati vodena struja ne opirite joj se i ne pokušavajte da plivate suprotno od pravca njenog kretanja, već ostanite mirni i plivajte niz struju, dijagonalno u pravcu obale.
RONITE OPREZNO!
Upoznajte se sa osnovnim pravilima bezbednog ronjenja i obavezno ih primenjujte.
Uvek ronite u paru.
Prilikom ronjenja na dah ne smete se predugo zadržavati pod vodom niti forsirati ubrzano disanje pre samog ronjenja.
BUDITE BEZBEDNI NA PLOVILIMA!
NA PLOVILIMA JE PRSLUK ZA SPASAVANJE OBAVEZAN!
Letnji meseci su idealni za razne avanture na vodi, poput splavarenja, regata i sl. Nošenje prsluka za spasavanje je obavezno u ovakvoj i bilo kojoj drugoj vrsti zabave na vodi kao što su pedaline, daske za jedrenje i sl. On uvek mora biti odgovarajuće veličine i pravilno postavljen.
Imajte u vidu da se i najbolji plivači mogu utopiti prilikom pada u vodu u nepovoljnim uslovima kao što su talasi, hladna i brza voda.
NE KONZUMIRAJTE ALKOHOL!
Alkohol ima razne negativne uticaje na organizam, kao što su smanjeno rasuđivanje, poremećaj koordinacije pokreta, poremećaj svesti i dr, što povećava rizik od utapanja.
Najčešće nezgode sa plovilima su upravo posledica konzumiranja alkohola!
POVEĆAJTE SVOJU I BEZBEDNOST DRUGIH…
NAUČITE OSNOVNE VEŠTINE PLIVANJA I ODRŽAVANJA NA VODI
Određene veštine su neophodne kako biste bili sigurni da vam je udobno i bezbedno u vodi. Ako nemate dovoljno samopouzdanja ili tek učite da plivate, razmislite o tome da pohađate časove plivanja kako biste poboljšali svoje veštine.
Veštine koje bi trebalo znati:
Da uskočite u vodu koja vam je iznad glave i bezbedno izronite na površinu.
Da plutate ili se održavate na vodi najmanje 1 minut.
Da se okrenete sa leđa na stomak dok plutate u vodi.
Da se okrećete oko sebe dok stojite vertikalno u vodi, bez dodirivanja dna.
Da možete da plivate bez poteškoća najmanje 25 metara.
Da bezbedno izađete iz vode.
POMOZITE DRUGIMA!
Ukoliko obratite pažnju na svoje okruženje dok ste pored vode, možete sprečiti utapanje ili spasiti život osobi koja se utapa.
Obratite pažnju na decu ili loše plivače kada su u vodi ili u blizini vode. Ukoliko se nalazite u grupi ljudi, podelite odgovornost i smenjujte se u nadgledanju. Uverite se da uvek neko posmatra one koji plivaju.
Naučite da prepoznate znake da se neko utapa ili pliva sa poteškoćama.
Naučite kako bezbedno da pomognete osobi koja se utapa – ako mislite da biste jednostavno trebalo da uskočite u vodu i uhvatite je, razmislite ponovo!
Izvor:
World Health Organization, WHO, World Drowning Prevention Day 2022, who.int/campaigns/world-drowning-prevention-day/2022
Градски завод за јавно здравље Београ; Безбедно купање и боравак поред воде – Како спречити утапање; zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/1001-kako-spreciti-utapanje
